Zoran Milojević i Aleksandar Todosijević iz Srbije, te Miljenko Hajdarović iz Hrvatske za magazin “Biznis i financije” pričaju o upotrebi interneta u nastavi povijesti. B&F, broj 115, ožujak 2015. Članak je dostupan za online čitanje na ovom linku. Prenosim dio koji se odnosi na moj rad na Hrvatskom povijesnom portalu.
Sa istom mešavinom upornosti, i obeshrabrenosti zbog odnosa društva prema prosveti, za svoje đake se već deset godina bori i Miljenko Hajdarović, takođe nastavnik istorije. On je u virtuelnu učionicu ušetao još 2005, postavši urednik Hrvatskog povijesnog portala. Ovaj specijalizovani sajt je ušao u desetu godinu postojanja i trenutno okuplja 100 saradnika volontera koji su na njemu objavili preko 1.400 članaka.
“Sve je počelo kada sam 2005. godine počeo da radim kao učitelj istorije. Odmah sam se susreo s dva izazova – kako svo znanje koje sam doneo sa fakulteta da skratim na samo 45 minuta i kako sve sadržaje koji su propisani nacionalnim nastavnim planom i programom da sažmem u 70 časova nastave godišnje. Kod nekih tema mi je to uspevalo, ali bilo je i onih koje su učenicima veoma zanimljive pa su nam časovi bili prekratki. Zato sam odlučio da pokrenem veb stranicu na kojoj ću učenicima pojašnjavati određena pitanja koja ih zanimaju. Pokrenuo sam je samostalno kao hobi projekat, no u međuvremenu sam prikupio brojne saradnike, među kojima bih istakao kolegu Dinka Odaka koji je od velike pomoći pri vođenju Fejsbuk stranice našeg portala”, kaže Hajdarović.
Jedan i jedan su svašta
Za razliku od matematike, gde su jedan i jedan uvek dva, istorija je specifičan predmet o kojem deca stiču poluznanja iz različitih, često nepoptpunih izvora. „Desničari i nacionalisti su poslednjih godina jako dobro uhvatili korak sa razvojem interneta i koriste ga za svoju propagandu. Takvih sadržaja ima puno i u stalnom su porastu. Kako bi se sprečila revizija istorije, dužnost nastavnika je da osigura pouzdane i istinite sadržaje iz ove oblasti na internetu. Tu vidim i mesto Hrvatskog povijesnog portala koji jasno ističe vrednosti antifašizma i zaštite ljudskih prava”, kaže Hajdarović.
Stereotipi i predrasude prema drugima prisutni u javnom govoru, našli su svoje mesto i u nastavi. „Često su nastavnici društvenih nauka podložni negativnim uticajima dnevne politike i sami postaju njene žrtve. Posao nastavnika u današnje vreme je izuzetno težak, jer nisu u stanju da pariraju jakim medijima koji formiraju pogrešnu sliku o prošlosti kod mladih”, kaže Todosijević.
Baš zbog pomenute tendencije zloupotrebe prošlosti, na pojedinim tekstovima na Učionici istorije nisu dozvoljeni komentari. „Imam nultu toleranciju za psovke, nepristojne komentare, a pogotovo za otvoreno raspirivanje mržnje. Učionica istorije nije poligon za ispoljavanje nacionalističkih frustracija pojedinaca ili interesnih grupa, kojima su mladi izloženi putem medija. Međutim, to ne znači da interakcija sa posetiocima sajta ne postoji. Ona je preneta na društvene mreže tj. na Fejsbuk. Tamo članovi zajednice mogu da komentarišu tekstove, članke, daju svoje sugestije, ali i da postavljaju svoje materijale. Članovi grupa moraju da se pridržavaju određenih pravila ponašanja, a mogućnost uticaja botova svedena je na minimum. Fejsbuk alati su lakši za moderiranje”, kaže Todosijević.
Pred test, na internet
Hrvatski povijesni portal beleži rast posete u intervalima. „Na primer, u vreme kada se đaci pripremaju za takmičenja iz istorije ili kada imaju testove iz ovog predmeta. Takođe, vidimo da ga i kolege nastavnici koriste i navode kao literaturu u svojim radovima, na drugim veb stranicama, u priručnicima ili časopisima“, kaže Hajdarović. Osim školskog gradiva, u poslednjih pet godina među najčitanijim sadržajima bili su biografski članak o Ani Frank, biografija Antuna Branka Šimića, Čaruga, Hrvatski narodni preporod, Legenda o Romulu i Remu, Položaj žena kroz istoriju, Mocart, Aušvic. Nešto drugačije teme traže se na Učionici istorije: osim nastavnih materijala i testova iz istorije, u okviru tema iz XX veka najposećeniji članci su o Holokaustu, Prvom i Drugom svetskom ratu, obeležavanju važnih dana sećanja (kulturi sećanja), i druge savremene teme.
Izvor: http://bif.rs/2015/04/kako-decu-zainteresovati-za-skolsko-gradivo-daj-mi-fejsbuk-jedan-krug/
